Panel „Dve godine sa pandemijom – nastavak napora za bolje upravljanje“ okupio je zainteresovane strane iz različitih sektora, koji su istovremeno bili partneri Platforme CiviKos u raznim kampanjama i projektima protiv COVID-19. Panel je bio završna aktivnost projekta #NiseMuhabetin, koji finansira SlovakAid. Događaj je otvorio g. Rastislav Kostilnik – Šef misije slovačke kancelarije za vezu u Prištini, i g. Lorik Pustina – Vođa koordinacionog tima za razvoj tima Ujedinjenih nacija na Kosovu. Hibridni događaj je potom nastavljen panelom kojim je moderirala gđa. Donika Emini – izvršni direktor Platforme CiviKos, i sa govornicima koji su pokrili razmišljanja i preporuke iz iskustva u suočavanju sa pandemijom u svojem sektoru. Naime, govornici ovog panela bili su: gđa. Nermin Mahmuti – izvršni direktor CDF-a, koja je govorila o inicijativama civilnog društva u vezi sa pandemijom, g. Sazan Ibrahimi – Izvršni direktor Asocijacije Kosovskih Opština, koji je obuhvatio oblast saradnje između lokalnih i centralnih institucija, gđa. Saranda Ramaj – novinarka Koha grupe, koja je govorila o radu medija tokom pandemije, kao i g. Berat Rukiqi – Izvršni direktor Privredne komore Kosova, u vezi izazova privatnog sektora u ovom suočavanju. Tokom diskusije date su sledeće preporuke za nastavak suočavanja sa COVID-19, na sveobuhvatan i efikasan način: – Stvaranje zasebnog fonda za upravljanje vanrednim situacijama, slično fondovima koji su nedavno stvoreni u Albaniji, koji bi osigurao nastavak aktivnosti bez eventualnog velikog šoka. – Saradnja u donošenju odluka sa zainteresovanim stranama i njihovo uključivanje u diskusije, posebno sa onima na koje utiču te odluke. – Uključivanje argumenata od strane lokalnih institucija kao organa koji se direktno bave sprovođenjem mera. – Iskrene konsultacije sa poslovnom zajednicom o odlukama koje direktno utiču na njih i finansijska pomoć kada odluke utiču na njihovu ekonomsku aktivnost. – Izlazak iz vanrednog stanja pandemije i donošenje odluka koje su u skladu sa tom situacijom. Ističe se potreba da se vlada prilagodi i pripremi za druge krize, kao što su zdravstvene, kao i krize sa lancem snabdevanja kao rezultat dvogodišnjeg suočavanja s pandemijom. – Potreba za profilisanjem novinara koji detaljno prate određene sektore, u ovom slučaju zdravstveni sistem. Suočavanje s pandemijom pokazalo je potrebu za tako nešto, da se uoče anomalije, kako u pogledu limita, tako i izostavljanja drugih bolesti tokom rata sa COVID-19, što će dosledno imati implikacije po javno zdravlje. – Ujedinjenje znanja i iskustva različitih zainteresovanih strana za kampanje, programe i planiranja sa strateškim ciljevima radi postizanja novih ciljeva (primer ostalom delu nevakcinisanih).